Vijesti iz rubrike Zdravlje

srijeda, 04 Januar 2017 00:00

Hrkanje dovodi do brojnih zdravstvenih problema

Ocijeni...
(0 glasova)

spavanje2Loše navike spavanja, kasni odlasci u krevet, dugo gledanje televizije, sedenje za računarom, izlasci, konzumiranje alkohola i kasni obroci utiču na kvalitet sna i dužinu spavanja.
Loš i isprekidan san može da ima ozbiljne zdravstvene posledice, od kardiovaskularnih bolesti do dijabetesa, ali može da se odrazi i na smanjenu koncentraciju i bude razlog koji dovodi do saobraćajnih nesreća. U Centru za patofiziologiju disanja i respiratorne poremećaje tokom spavanja Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici kažu da je najčešći poremećaj spavanja apneja, odnosno potpuni prekid disanja, koji se ponavlja više puta tokom noći.

Apneja se stepenuje na osnovu broja prekida disanja na sat, a načelnik Centra profesor dr Ivan Kopitović kaže da u nekim slučajevima nema potpunog prekida, već je sužen lumen ždrela, a kad je smanjen obim ventilacije, pravi se vrtložno strujanje vazduha, odnosno hrkanje, koje je simptom moguće apneje.

"Više se javlja kod muškaraca i kod gojaznih ljudi, a faktori rizika su i pušenje, hipotireoza, neke abnormalnosti kosti strukture lica i usne duplje, odnosno deformacije. To je i nasledna bolest. Smatra se da u opštoj populaciji između 10 i 15 odsto ljudi ima ovaj problem", navodi profesor Kopitović i dodaje da svake godine imaju između 500 i 600 novootkrivenih slučajeva, a da se češće javlja kod starijih ljudi, mada ima slučajeva da se pojavi i u dečjem urastu, kada je vezano za treći krajnik.

Rizik do kojeg dovodi apneja su kardiovaskularne bolesti, jer se prekidom disanja smanjuje kiseonik u krvi, a to se dešava više desetina ili više stotina puta tokom noći, pa to traje svaku noć, nedeljama, mesecima. Zbog pada kiseonika u krvi, dolazi do mnogih problema, koji dovode do ubrzane arteroskleroze i kardiovaskularnih bolesti, arterijske hipertenzije, cerebrovaskularnog insulta, odnosno šloga, sklonosti ka tromboembolijama, ali i ka razvijanju šećerne bolesti.

Lečenje ovih problema podrazumeva da se pacijentima, tokom spavanja, snimaju vitalni parametri i to disanje, srčani rad, moždana aktivnost, zasićenost krvi kiseonikom. Primarna terapija podrazumeva korišćenje aparata koji pomažu disanje, a postoji i mogućnost nošenja stomatoloških proteza koje onemogućavaju zatvaranje ždrela.

"Terapija je doživotna, a kolaps ždrela ne može da se otkloni hirurški. Moguća je operacija mekog nepca, koje doprinosi pojavi hrkanja, ali to nije garantovano uspešno. Pacijenti kod nas na snimanje dolaze s uputom, ali Republički fond za zdravstveno osiguranje ne refundira novac za aparate", navodi dr Kopitović i napominje da neki pacijenti tokom noći imaju i po dva zastoja disanja na svaki minut.

Na ispitivanje poremećaja sna došao je i Laslo Ujhazi koji kaže kako godinama loše spava, ima neobična buđenja, trzanja i gušenja. "Često se budim tokom noći, a ne znam zbog čega. Zbog toga imam i probleme tokom dana, jer to često buđenje utiče na mene. Čekam veče da vidim šta će snimanje da pokaže", ispričao je Ujhazi.

U Centru za patofiziologiju disanja i respiratorne poremećaje tokom spavanja postoje tri sobe, koje liče na sobe u domovima. Atmosfera je opuštena, jer i pacijenti treba da se opuste, kako bi mogli da spavaju. Pacijente smeštaju u dve sobe, a srednja ostaje prazna. Razlog je što su to intenzivni hrkači i toliko su glasni da jedni druge probude. Snimak kojji nastane tokom noći analizira se ujutro i pacijentima se određuje terapija.

(B 92)

Procitano 390 puta

S5 Box