Vijesti iz svijeta
petak, 02 April 2021 00:00

Može li se nešto o ljudskim pravima naučiti i od crvenih?

Ocijeni...
(0 glasova)

erdogankubaŠta će se desiti ako Kuba proizvede vakcinu koja će mnogim siromašnim zemljama širom sveta i u regionu pomoći da budu otporniji na sveprisutnu virusnu bolest? Mogućnost da se ovo zaista i desi, da naučnici čija mesečna plata ne prelazi sumu od 250 dolara naprave planetarni podvig ne odbacuje čak ni Washington post, prestonički list velike Amerike.

Mediji ističu da se Fidel Castro još ranih osamdesetih zarekao da od Kube napravi regionalni centar za biotehnološka istraživanja. Ideju je počeo da ostvaruje sa šest naučnika u maloj laboratoriji u Havani. Četrdeset godina kasnije, Kuba bi mogla da postane najmanja zemlja na svetu koja je uspela da razvije “ne jednu, nego nekoliko vakcina protiv korona virusa”.

Pet kubanskih vakcina je u fazi izrade, dve su u kasnoj eksperimentalnoj fazi sa ciljem da se njihovi rezultati prikažu do maja. Ukoliko se pokažu uspešnim, vakcine bi dokazale moć izolovanog komunističkog ostrva i to u sektoru zdravstva u trenutku kada je čovečanstvo uronilo u najozbiljniju krizu oboljevanja.

Mogućnost da kubanski komunisti, ili naučnici kojima je takav režim omogućio da razviju svoja istraživanja, zaista naprave suštinski prodor u suzbijanju korona virusa, američki list potkrepljuje mnogim detaljima iz bliske istorije ovog ostrva.
Na pomolu djelimična rehabilitacija Kube

Američka javnost do sada je bila bombardovana informacijama o apsolutnom zlu kubanskog režima. Od kada je preminuo Fidel Castro (u novembru 2016.) svako ko je našao iole nešto dobro u njegovoj zaostavštini proglašavan je za promotera ozloglašene diktature.

Na Bernieja Sandersa sručila se lavina besa kada se usudio da pomene kako je Kuba u vreme Castra organizovala masovni program opismenjavanja. Neki čak smatraju da ga je ta “pohvala” koštala mnogo i da je zbog toga sasekao svoje šanse u unutarstranačkoj trci za predsedničkog kandidata. Proglašen je za apologetu zločinačkog režima, iako je samo hteo da kaže da “nije sve što je urađeno u Kubi , loše, samo zato što je to uradio Fidel Castro”.

Vrlo brzo posle toga došla je korona i u Obećanoj zemlji od posledica bolesti COVID-19 stradao je rekordan broj ljudi… mnogo više nego što ih je izginulo u svim ratovima koje je Amerika do sada vodila na tuđim teritorijama. Priznaje se da je tragedija mogla da bude umanjena da su epidemiološke mere bile pravovremeno sprovedene i da je zdravstveni sistem bio bolje organizovan. Nesporno bi posledice bile manje da je bilo više poverenja u stručne nalaze, nego u nadrilekarstvo. U Americi preovladava mišljenje da je nekadašnji predsednik Donald Trump promocijom svog neukog mišljenja i negiranjem nauke doprineo razmerama katastrofe.

Nalet virusa potstakao je u svetu razmišljanja o efikasnijoj zdravstvenoj zaštiti, profitu farmaceuta, blagovremenom ulaganju u nauku… I aktuelizovao tačnost one stare izreke da je “zdravlje najveće bogatstvo”. Kad je reč o pandemijama, zdravlje se ne može zadržati na granicama imućnih teritorija. Već i “svi prezreni na svetu” moraju ustati na zdrave noge ukoliko se želi istinska pobeda nad virusom.

Može li Kubi da se pruži šansa za bar delimičnu rehabilitaciju sada kada nam je korona pokosila godinu, dve ili tri… a mnogima cele živote.

Tačno je da je Kuba autoritarna, jednopartijska država koja obuzdava slobodu govora, aktivizam i ekonomske slobode. Ali je takođe tačno da je ta država decenijama investirala u obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i nauku. “I da danas ima sofisticiranu aparaturu za biotehnološke laboratorije što je neuobičajeno za tako male zemlje u razvoju”, što konstatuje Washington Post, ističući da u ovoj državi radi 30 istraživačkih firmi, a 62 farmaceutske fabrike zapošljavaju 20 hiljada radnika.

I gle, pominje se i Fidel Castro, ali ne kao tiranin, već kao čovek koji je “gutao literaturu u stranim medicinskim časopisima, zainteresovao se za načine proizvodnje interferona kako bi se koristila borbi protiv epidemije denge groznice…”. Od jedanaest vakcina koje su obavezne u ovoj državi, Kuba proizvodi osam i izvozi ih u 30 drugih zemalja. Jedan poznati brazilski naučnik potvrđuje da su laboratorije koje rade u Kubi vrlo napredne čak i za zapadne standarde, dok se navodi podatak da se u njujorškom institutu za rak Roswell Park od pre par godina klinički ispituje kubanski medikament za imunoterapiju pacijenata obolelih od raka pluća.

Kao da sve to što je na medicinskom i naučnom planu nema ama nikakvog značaja, Kuba je poslednjih dana Trumpove administracije opet ubačena na listu zemalja koje podržavaju terorizam. Predsednik Biden planira da je sa te liste skine, ali ne zna se kad.

I dalje se ova zemlja zajedno sa Nikaragvom i Venecuelom proziva kao”Osovina zla”. Za ove tri zemlje u opticaju je i izraz Trojka tiranije, sintagma koju je aktuelizovao John Bolton kada je postao Trumpov savetnik za nacionalnu bezbednost. Takvu je definiciju skrojio još u vreme kada je bio šef misije SAD-a u Ujedinjenim nacijama. Po njemu taj “tronožac socijalizma” ili “trougao terora” predstavlja “groznu kolevku komunizma na zapadnoj hemisferi, uzrokuje ogromne ljudske patnje, daje zamah regionalnoj nestabilnosti”.

Pohlepa kao pokretačka snaga…

Korona je, kažu, razgolitila sve “svetske i lokalne faraone”. Ali se istovremeno ućutkuje javnost koja shvata da je “nevidljivi neprijatelj” strgnuo masku i sa gramzivih samoživih sistema koja se kunu u ljudska prava. Istovremeno, trguju sa zdravljem ljudi, duboko ubeđeni da se profit može meriti samo i jedino milionima papirnatih novčanica.

Da materijalni profit, ta magična reč kapitalizma, mora ostati pokretačka snaga svih ljudskih aktivnosti, u to pokušavaju da nas uvere faraoni ove naše korona ere, u kojoj vlada hronična nestašica zdravog vazduha.

Borisu Johnsonu, ohrabrenom uspehom u cepljenju stanovništva, omaklo se čak i da izgovori nešto što zaista i misli. U krugu svojih partijskih prijatelja konstatovao je da njegova zemlja treba da zahvali “kapitalizmu i pohlepi”. Jer bez trke za profitom, bez te neizbežne ljudske osobine, bez gramzivosti, ne bi bilo ni vakcina.

Mnogi su se pobunili protiv ovakvog ubeđenja britanskog premijera, koji je, ruku na srce, zažalio što je tako nešto izgovorio. Englezi su revoltirani i zato što je njihov Nacionalni zdravstveni sistem, koja pruža besplatne usluge svima, jedna od tekovina do koje većina stanovnika najviše drže. I koju nisu spremni da daju na licitaciju, iako ima sve više takvih pokušaja.

…Ili kao prepreka ozdravljenju

Za kolumnistu Guardiana Owena Jonesa nije nikakva novost to da se britanski premijer upušta u advokaturu za odbranu ljudske gramzivosti. Kada se uspešno kandidovao za vođstvo u Konzervativnoj stranci isticao je da je “uvek čvrsto stajao uz bankare”. Jones navodi i druge citate nekadašnjeg gradonačelnika Londona i sadašnjeg bregzitaškog premijera. Priseća se da je za Johnsona “nejednakost esencijalna” za podsticanje zavisti i da je “pohlepa dragocen podstrek ekonomskim aktivnostima”.

Pokušaj da se pohlepi i kapitalizmu pripišu zasluge za trijumf masovne vakcinacije, jednostavno ne može da prođe. Kao što piše British Medical Journal, vakcina AstraZeneca potekla je iz Oxfordskog instituta koji je od države (odnosno od novca poreskih obveznika) dobio više od milijardu funti. Cena njenog eksperimentisanja i spravljanja nije bila podložna finansijskim rizicima. Novac je unapred uplaćen, baš kao što je siromašna komunistička Kina unapred finansirala razvoj nauke i istraživačkih laboratorija. Takođe, program cepljenja uspešno se izvodi zahvaljujući državnom zdravstvenom sistemu.

Suprotno onome što tvrde čuvari postojećeg sistema, pohlepa i kapitalizam blokiraju potrebu za sveobuhvatnom vakcinacijom. Usporavaju i onemogućavaju rat protiv virusa i dovode u pitanje opstanak čovečanstva.

Ako uopšte postoje korisne poruke iz ove katastrofe, to bi bila obaveza da se vlade priklone antikapitalističkim smernicama i da odustanu od normi surovog kapitalizma.

Čemu novac ako zdravstveno propadamo. Navedite mi primer jednog razumnog milionera kome ovakva misao nije pala na pamet. U vreme kad vazduh više ne može da se kupi ni u najluksuznijim trgovinama, ostaje vam da se zatvorite u svoj ograđeni vrt. I bićete usamljeni. Neće imati ni ko da vam zavidi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Zorana Šuvaković (Al Jazeera)

Procitano 379 puta

S5 Box