Vijesti iz svijeta
ponedjeljak, 29 Mart 2021 00:00

Anonimnost kao najjače oružje

Ocijeni...
(0 glasova)

internet6Po čemu se razlikuje TOR pretraživač i zašto je to ključni alat za rad novinara i aktivista širom svijeta?

U svetu u kome je preko jedne milijarde računara, i skoro milijardu smartfona povezano na Internet dvadeset četiri sata dnevno, anonimnost korišćenja i bezbednost ličnih podataka nisu više samo pogodnost, već i – esencijalna potreba.

Na prelazu između dva milenijuma, 2000 godine, internet je još uvek bio ‘novotarija’, za pasionirane korisnike računara i ljubitelje tehnologije. Televizija je i dalje bila glavni medij, uz štampane novine i časopise, a globalnu mrežu je koristilo oko 300 miliona ljudi, prevashodno za email komunikaciju i preuzimanje softvera. Ali, ubrzo će se sve promeniti.

Za samo dve godine, broj korisnika skače na 450 miliona, a do 2006. godine na čitavih 900 miliona. Ovome su prvenstveno doprinile sve prisutniji mobilni telefoni sa mogućnošću pristupa internetu (preko tadašnjih GPRS i 3G tehnologija). Od 2010. godine nadalje, broj korisnika interneta je počeo eksponencijalni rast, pa tako pristup internetu danas ima oko 4.2 milijarde ljudi, od kojih nešto više od dve milijarde koristi internet svakog dana. Uz ovo, treba dodati i oko tri milijarde raznih ‘pametnih uređaja’ koji rade preko Interneta – raznih kamera, senzora, uređaja u automobilima. Ovaj ‘internet stvari’ (IoT – Internet of Things) će u budućnosti samo rasti, tako da se predviđa čak deset milijardi ovih uređaja stalno povezanih na Internet do 2025.

Anonimnost je bezbednost

Naravno, svi ovi računari, smartfoni, tableti i ostali uređaji koriste neku vrstu softvera za komunikaciju preko mreže, bilo da se radi o softveru sa UI (user interface, korisnički interfejs) ili automatizovanim ‘robot’ softverima koji se povezuju u pozadini, bez uticaja korisnika. Sav ovaj softver zahteva neku vrstu bezbednog slanja i primanja podataka, kako audio ili video zapisi, te privatni podaci ne bi pali u ruke trećoj strani – često nazivanoj ‘hakerima’.

Moderni smartfoni uglavnom koriste šifrovanje veze ka internetu (AES enkripcija), a i same aplikacije na telefonu imaju svoju posebnu enkripciju. Takođe, popularne aplikacije za privatno dopisivanje – WhatsApp, Telegram i Signal koriste takozvanu ‘end-to-end’ enkripciju saobraćaja, pa ju je veoma teško dešifrovati bez korišćenja izuzetno skupih super-računara ili vrlo naprednih tehnologija kao što je Izraelska “Cellebrite”.

Takođe, dolazeća 5G tehnogija smartfona koristi potpuno nove protokole za obavljanje poziva i internet komunikaciju, za koje još ne postoji metod dešifrovanja. Zbog ovoga je prisutna i velika zabrinutost zapadnih zemalja oko korišćenja 5G opreme Kineskih kompanija Huawei i ZTE.

Sjedinjene Američke Džave su zato otišle i korak dalje – zakonom su zabranile korišćenje Huawei 5G opreme od strane mobilnih operatera, a vrše i diplomatski pritisak na svoje države saveznike da učine isto. Do sada su Huawei 5G tehnologiju zabranile Francuska, Italija i Velika Britanija, a na takav korak se spremaju i Nemačka i Švedska.

Ali, kada su u pitanju računari, stvari su dosta komplikovanoje. Naime, ne postoji samo jedan operativni sistem ili samo jedan Browser softver (browser – internet pretraživač). Stvari dodatno komplikuje i postojanje ‘ugrađenih’ pretraživača – na primer Facebook, Instagram i Twitter aplikacije imaju svoje pretraživače, te vam prikazuju web sajtove bez napuštanja same aplikacije.

Nemanja Antić, IT stručnjak i programer, kaže da korisnici u našem regionu često nisu svesni svih opasnosti koje vrebaju na Internetu:

“Ljudi po navici ‘klikću’ na gotovo svaki zanimljivi link ili reklamu koje vide na društvenim mrežama, ili čak na YouTube-u. Vrlo često se iza ovih reklama i linkova kriju softveri koji za cilj imaju krađu ličnih podataka korisnika, kak i podataka o platnim karticama, ako su oni uneti u uređaj, što je sve češći slučaj. Čak i da su u pitanju prave reklame, često su u pitanju tzv. ‘affiliated’ reklame (proizvodi sa dodatnom vrednošću), pa tako ljudi često naruče proizvode slabog kvaliteta a visokih cena. Roditelji koji svojoj deci daju smartfon ili tablet naročito moraju da obrate pažnju na činjenicu da gotovo svaka igrica ima neki vid kupovine u aplikaciji (in-app purchase). Na ovo vas upozorava i sam Google ili Apple kada preuzimate aplikaciju, ali retko ko na to obraća pažnju. Tako deca, pa čak i tinejdžeri u želji da napreduju u video igri vrlo lako potroše novac na uređaju ili čak platnoj kartici povezanoj sa samim uređajem” objašnjava Antić.

A da li se može biti potpuno anoniman na današnjem Internetu? Da, mada i to ‘da’ ima svoje ‘ali’. Još od devedesetih godina se razvija posebna vrsta softvera za pretragu interneta pod imenom TOR (skraćenica od The Onion Router). Iako je sama tehnologija na kojoj TOR počiva poprilično komplikovana i za IT stručnjake, u suštini se radi o preusmeravanju internet saobraćaja kroz veliki broj drugih računara, servera i mrežnih uređaja, te treća strana može vrlo teško (ili nikako) da prati vaše onlajn aktivnosti. TOR je prvobitno razvijen od strane Američke Mornarice (Navy NRL, Naval Research Laboratory) sredinom devedesetih godina, i koristi ‘Onion routing’ tehnologiju (Onion – crni luk). Ova tehnologija je nazvana tako jer podaci putuju internetom kroz razne ‘slojeve ili latice’. Podaci se ‘pakuju’ uz korišćenje raznih tehnika enkripcije, dok ih sam TOR pretraživač na drugom kraju ‘otpakuje’ (ili ‘ljušti’, pa otuda i taj naziv). TOR pretraživač je besplatan za korišćenje, a postoji i dodatak (plug-in) za sve poznatije pretraživače, kao što su Chrome i Firefox.

Ako je sve tako bezbedno i anonimno, u čemu je problem da svi koriste TOR? Pa, u tome što je anonimnost ‘mač sa dve oštrice’. Tako na TOR mrežama postoji ogroman broj lokacija (kojima se adresa završava sa onion, umesto standardnih com ili net), koje prodaju sve – od droge i oružja do ukradenih automobila. Širom sveta su česte akcije Američkog FBI, Interpola i drugih organizacija koje hapse organizovane kriminalne grupe, koje su na ‘mračnom internetu’ (Dark Web) prodavali ilegalne proizvode. Treba reći da se sajtovima sa ekstenzijom ‘onion’ može pristupiti samo kroz TOR pretraživač – oni nisu dostupni klasičnim pretraživanjem interneta.

Ipak, procene su da ilegalne aktivnosti čine samo oko 10 posto ovog ‘dubokog interneta’. TOR je zapravo ključni alat za rad novinara i aktivista širom sveta. Na primer, gotovo jedini način da se sazna o pravom stanju u Severnoj Koreji je zahvaljujući aktivistima koji (često rizikujući svoj život) preko TOR mreže šalju informacije, slike i video zapise. Ubijeni novinar lista ‘Vašington Post’ Džamal Kašogi, je gotovo celu svoju karijeru koristio TOR, budući da je stalno bio praćen od strane obaveštajnih službi nekoliko zemalja. Pod kakvim je pritiscima Kašogi bio, govori i podatak da je televizija Al-Arab, čiji je on bio glavni urednik, ugašena posle samo jedanaest sati emitovanja programa.

TOR je izuzetno bitan i za izveštavanje i rad novinara u zemljama kao što su Iran i Rusija, a pokazao se ključnim u konfliktnim i ratnim zonama Sirije, Ukrajina i Jemena. Takođe, jedini način za anonimno i slobodno korišćenje email poruka na Kubi je kroz TOR – tamošnje vlasti redovno ‘češljaju’ poruke svojih građana. Ipak, treba reći i da iako je TOR sam po sebi besplatan i siguran softver, njegovo korišćenje u Kini, Iranu kao i velikom broju Afričkih zemalja je zabranjeno zakonom. U Kini su takođe zabranjeni VPN servisi, koji imaju sličnu namenu kao TOR, budući da vlasti najmnogoljudnije zemlje na svetu ograničavaju mnoge aspekte korišćenja Interneta. Tako u Kini nema Googlea, Facebooka, YouTubea pa čak ni Netflixa, a čak i slobodni sadržaji, poput Wikipedie, često su nedostupni.

Anonimnost koja to nije

Poslednjih par godina razvijeni su komercijalni softverski alati, koji se prodaju državama i državnim agencijama, a koji su u stanju da dešifruju i prate TOR komunikaciju. Iako se ovo ‘otvoreno špijuniranje’ pravda “borbom protiv terorizma”, u stvarnosti je u pitanju želja mnogih zemalja da u svakom trenutku prate i kontrolišu internet u svojoj zemlji. I Francuski Institut ‘INRIA’ razvio je softver koji može da “otpakuje” TOR komunikacije (tzv. Exit node software).

Da TOR nije zapravo toliko bezbedan svedoči i primer već pomenutog novinara. Međunarodna istraga, sastavljena od velikog broja eksperata, došla je do zaključka da on praćen pomoću softvera koji je mogao da dešifruje TOR email poruke, kao i popularne aplikacije Whats App i Telegram. Ovaj softver je proizvod dve Izraelske kompanije, a navodno je bio dostupan samo malom broju država i Vlada.

Džamal Kašogi je ubijen 2. oktobra 2018. godine u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu, a međunarodna istraga o motivima i naručiocima njegovog ubistva i dalje traje.

Ivan Trajković (Al Jazeera)

Procitano 376 puta

S5 Box